History
Коракалогистон Республикаси Амударё тумани
«Амударё пахта тозалаш» акациядорлик жамиятининг
Т А Р И Х И
«Амударё пахта тозалаш» акциядорлик жамиятининг келиб чикиши:
Амударё туман Мангит шахрида энг биринчи завод 1900 йилда вужудга келиб, рус бой савдогарлар ака-ука Крафтларнинг фирмаси курган. Сунгра Амударё туман Мангит шахрида 2 та завод пайдо булди, булар Хивалик Мухаммад Вафо Бакколов ва унинг иниси Абдулла Бокколовларнинг заводлари эди. Хитой беклигида Кодирбойнинг заводи курилди. Амударё туман Мангит шахри худудида жами 4 та завод бор эди. Шу тарика Хоразм Россия подшолигининг пахта саноати учун махсулот етказиб берувчи асосий улкалардан бирига айланди. 1916 йилгача Хива хонлигида рус савдо-сотик капиталига карашли 30 та пахта тозалаш заводи (улардан 4 таси Мангитда) , 3 ёг заводи ва купгина хунармандчилик корхоналари ишлаб турган.
Крафтларнинг заводида дастлаб 2 та джин машинаси, 10 джинчи(махаллий одамлар джинчиларни «жийикчи» деб аташар эди) ишлади. 1913 йилдан ога-ини Крафтлар джинларни харакатга келтирувчи техника урнатдилар. У нефт билан юргизилувчи двитель эди. Унинг махсус тасма билан айлантирилиши джинларнинг айланиши учун кувват берарди. Булар тугрисида кариялар шундай хикоя киладилар: Авваллари йирик бой ва ер эгаси Кодирбой булгувчи эди унинг Хитиойдаги пахта заводига ут куйилиб, вайрон булгач, ортиб колган пахталарини Крафтларга бериб, кейинчалик хам уларни пахта билан таъминлаб турди. Рус подшилиги кулатилгач, Крафтлар узлари алокада булган Кодирбой билан яширинча савдолашиб, унга уз заводларини топшириб кетадилар. Заводда рус ишчилари ишлаб коладилар ва 1920 йилда Хоразм Халк Республикаси урнатилиб Кодирбой бошкараётган Мангит пахта тозалаш заводи 1924 йилда давлат карамогига утказилди. Шу вактда ишлаб чикаришдаги деярли барча ишлар кул кучи билан, юк ташиш ишлари эса хукиз аравалар ёрдамида бажарилган. Заводнинг ишлаб чикариш куввати йилига 6000 тонна пахта кайта ишлашни ташкил килган 1925-1930 йилларди пахта заводига янги техника, машина ва (ускуна) агрегатлар олиб келиниб, кайта жихозлаш ишлари утказилган.
1954 йил завод электрлаштирилган. 1959 йилда завод ишлаб чикариш технологик жараёни кайта таъмирланиб, асосий цехга 4 дона ХДД маркали янги джин, линтерлаш цехига 3 съёмда ишлайдиган 18 та линтер машиналари урнатилиб ишлаб чикариш куввати сезиларли даражада оширилиб 2500 тонна пахтани кайта ишлашга мослаштирилди. 1966 йилдан заводнинг ишлаб чикариш куввати 46,5 минг тонна пахтани кайта ишлашга етказилиб, шу йил 16501 тонна пахта толаси, 2047 тонна момик ишлаб чикарилди. Бу курсаткичлар Мангит пахта заводининг ютукларидан бири эди. Завод 1960-70 йилларда туманда хар йили етиштирилиб турган 45-50 минг тонна пахтани кайта ишлаб улгурди ва Узбекистон пахта тозалаш заводлари ичида олдинги уринлардан бирига чикди.
1979 йилда джин, куритиш-тозалаш цехи ва иккиламчи махсулот (момик ва улик тола) пресслаш цехида рекострукция ишлари бажарилди.
Бу йилларда завод ишлаб чикариши иктисодий курсаткичлари Республика микёсида заводлар ичида иш самарадорлигини ошириш буйича бир канча яхши натижаларга эришганлигини хисобга олиб, Марказий комитети Давлат Енгил саъноат Минстрлиги касаба уюшмаси Марказий кумитаси, Пахта тозалаш Минстрликларининг Диплом мактов ёрликлари, Кизил байрок, Эсдалик совгалари ва пул мукофотлари билан бир неча бор мукофотланди.
1994 йил декабрь ойидан очик турдаги «Амударё пахта тозалаш» акциядорлик жамиятига айлантирилган. 1999 йилда заводда кайтадан таъмирлаш ишлари утказилиб, ишлаб чикариш жараёни киска технологик занжирга утказиш ишлари бошланиб 2001 йилга келиб тугалланди.
Бунинг натижасида ишлаб чикаришда банд булган ишчилар сони 30-35 фоизга кискартирилди.Эл энергияси 25-30 фоизга иктисод килинди, техника ва ёнгин хавфсизлигига эътибор кучайди, чикитлар камайиб махсулот сифати яхшиланди. Шунинг билан бирга шовкин ва хаводаги чанг микдори камайтирилди
Заводнинг ташки куринишлари ва ишлаб чикариш цехлари хозирги замон талабларига жавоб берадиган холатига келтирилиб эстетик холати яхшиланди ва ишлаб чикариш самарадорлиги усиши билан бир каторда махсулот сифати хам яхшиланди. Бунинг натижасида 2001 йилда «Сифат ва технология» Ютуклари буйича Халкаро «Европа Арки» мукофоти билан такдирланди.
2006 йил 3ХХД маркали жин машинаси урнига ДП-130 маркали жин машиналарига урнатилди. 2014 йилда заводимиз Реконструкция ва модернизация килиниб шахар ташкарисига чикарилиб ОК-ОЛТИН ОФЙга кучирилди Хозирги кунда «Амударё пахта тозалаш» акциядорлик жамияти хозирги замонавий талаблабларига мос равишда реконструкция килиниб, кул мехнати енгиллаштирилиб сифатли махсулот ишлаб чикариш иложини бермокда.
«Амударё пахта тозалаш» акционерлик жамиятининг 6 та тайёрлов маскани мавжуд.
Жумаладан:
- Завод ёнидаги пахта тайрлов маскани
- Кипчок пахта тайрлов маскани
- Ктай пахта тайрлов маскани
- Пахтакор пахта тайрлов маскани
- Кличбой пахта тайрлов маскани
- Назархон пахта тайрлов маскани
Акционерлик жамият туманимизда етиштирилган пахта хом-ашёсини кабул килиш, кайта ишлаш ва тайёр махсулотларни етказиб бериш билан шугулланади.
Уртача ишчилар сони 407 та киши йилига 45 минг тонна пахта хом-ашёсини кайта ишлаш кувватига эга. 3 та джин, 12 та линтер, 2 та пресс 4-сменада ишлаб турибди.
A GLANCE ON THE PAST
Our country - Uzbekistan is considered to be a country which has its own schools and traditions in peasantry, a country of experts in this field able to grow gold on its soil. According to historical sources cotton growing was introduced in our country in 2000 B.C. and the means of processing cotton also appeared approximately at that time.
Cotton processing - cleaning, separating from its seed, receiving fibre and fur have also began at the time of cultivating cotton plantations and during several centuries approximately up to the 19th - 20lh centuries, this process has been carried out by means of the most primitive methods, i.e. with the help of such ancient instruments of production as chig'iriq, charh, devcharx, yig, savag'ich, etc.
It is not a secret that the purpose of the Tsarist Russia from making our country a colony was to annex the cotton growing areas and provide its textile plants with necessary precious raw cotton.
At the beginning of their career the Russian traders and manufactures were engaged in purchasing the cotton fibres received in a primitive way, but later with the purpose of improving this branch of industry they brought early ripening, middle type of fibres cotton seeds from Mexico and organized farms engaged in raising cotton and cotton ginning corporations.
The first cotton ginning manufacture working with steam-engines in Turkistan was built first in Tashkent in 1874 and later they appeared Andijon, Samarqand, Marg'ilon, Qo'qon, and Namangan. In these plants all the production process was carried out manually.
The big firms were engaged in buying the grown harvest of cotton, processing them in factories and selling the cotton fibre. They used to give loans to the peasants and the latter had to sell his harvest only to the commissioner who gave him loans. Commisioners used to buy the 3/4 of the whole harvest grown in Turkistan. Thus Uzbek cotton growers were dependent on the capital of Russian traders.
In 1913 424,6 thousand hectares of territory was cover with cotton plantations in three agricultural regions - Farg'ona, Sirdaryo and Samarqand there were 208 weak-powered cotton ginning corporations and more than 8000 workers were employed in them.
In 1918 in the process of nationalizing the cotton ginning factories out of 296 cotton ginning corporations only 120 of them were mechanized, and the rest were based on manual labour. After 3 years under different reason only 16 plants were left and the others stopped their activities. The equipment and instruments of these factories were out of work or plundered.
At that time there were not any corporation producing instruments or spare parts for the cotton ginning companies. Only in 1927 the only machine-building corporation producing was introduced into production process and the area of cotton growing plantations was rather widened.
At that time in all Uzbekistan 543,2 thousand hectares of area were covered with cotton plantations, and crop capacity of land was 10,52 metric centner, and because of the necessity of processing the raw cotton in 1928 in Central Asia there were 62 cotton ginning factories in which 466 ginning machines were exploited.
In 1940 the production of cotton fibre in Uzbekistan reached 500 thousand tons a year, and during the Second World War this indicator fell down considerably, i.e. in 1943 this data no more than 8 metric centner. In 1958 the power of functioning factories were equal to production of 3,5 million tons of cotton. In 1980 the amount of produced cotton fibre was 1745,3 thousand tons, the number of jinns used in the process was 729.
It best seen that the system of cotton growing and processing it in our country has a long history. But only in the years of Independence as was in all spheres of our life cotton growing and in cotton fibre producing fields began to develop considerably.